Документи

Привреда

ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ
 

Град Бијељина се налази на атрактивном геостратешком положају - на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске/БиХ, односно раскрсници путева између великих урбаних и индустријских центара – Београда, Новог Сада, Бањалуке, Шапца, Тузле, Сарајева... На око тридесет километара од Бијељине је прикључак на Паневропски коридор 10, односно, ауто-пут Е-70 Београд-Загреб. Овај путни правац је најкраћа веза Семберије са ова два града и, преко њих, са западном/средњом Европом и југом/истоком Балканског полуострва. 

На територији Града су два гранична прелаза према Србији преко ријека Саве и Дрине (Рача и Павловића мост) који су нафреквентнији прелази за саобраћај са запада и југа Републике Српске/БиХ према сјеверној Србији и Београду. У Јамени је малогранични скелски прелаз према Србији.

     ВАЗДУШНА УДАЉЕНОСТ    САОБРАЋАЈНА УДАЉЕНОСТ
БЕОГРАД 101 139
БАЊАЛУКА 160 220 (аутопутем 259)
НОВИ САД 74 112
ШАБАЦ 36 87
РУМА 54 80
ИНЂИЈА 76 113
БРОД 104 106
ЗАГРЕБ 280 322
ТУЗЛА 50 69
БРЧКО 34 40
САРАЈЕВО 121 187

                        ВАЗДУШНА И САОБРАЋАЈНА УДАЉЕНОСТ БИЈЕЉИНЕ
                                     ОД ВАЖНИЈИХ ГРАДОВА У РЕГИОНУ

На сјеверу Град Бијељина излази на пловни дио ријеке Саве. У плану је обнова некадашње луке у Рачи која је у првој половини 20. вијека била један од главних пунктова за извоз робе из тадашње сјевероисточне Босне. Док не буде обновљена лука у Рачи, Бијељини су најближе ријечне луке у Брчком и у Сремској Митровици (на 40, односно 67 километара од Бијељине). 

Жељезничка пруга Бијељина-Шид за сада није у функцији, али се очекује да ће у догледно вријеме бити извршена њена обнова. Тренутно најближа жељезничка веза ка Београду, Новом Саду, Загребу и даље, према остатку Европе је у Шиду, доносно, Сремској Митровици. 

Аеродром „Никола Тесла“ у Београду од Бијељине је удаљен 121 километар, аеродром у Бањалуци 220 километара (аутопутем кроз Хрватску око 240 километара), а аеродром у Сарајеву 187 километара.

slika

                                  ПОЛОЖАЈ БИЈЕЉИНЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

slika

                                             ПОЛОЖАЈ БИЈЕЉИНЕ У РЕГИОНУ

ПРИВРЕДНИ КАПАЦИТЕТИ
 

Град Бијељина је друга локална заједница по степену развијености у Републици Српској и у њеној економији заступљена су сва четири сектора привреде:

1. Примарни сектор - пољопривреда, шумарство, лов и роболов:

Повољан природни положај на ободу Панонске низије и скоро потпуно равничарски терен су омогућили развој пољопривреде, па је преовлађујући дио привреде заснован на пољопривредној производњи, а Семберија се сматра житницом Републике Српске и БиХ. Најзаступљеније пољопривредне културе су житарице са 80% (пшеница, кукуруз, јечам), поврће са 8% (купус, по којем је Семберија позната широм некадашње Југославије, лубеница, краставац, паприка, парадајз...), индустријско и крмно биље 12% (шећерна репа, дуван, луцерка...).

Семберски пољопривредници се све више окрећу производњи поврћа у заштићеним просторима, а велики, за сада неискориштени, потенцијал за загријавање пластеника и стакленика су подземне геотермалне воде. Градска управа подстиче развој производње здраве хране, с обзиром на очувану животну средину незагађену тешком индустријом или генетски-модификованим организмима. У новије вријеме се интензивно развија и сточарска производња, углавном свињарство и говедарство.


2. Секундарни сектор - индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство:

Индустријски сектор у Граду Бијељина чине погони неколико врста.

У преради пољопривредних производа предњаче двије велике компаније – Прехрамбена индустрија „Сава-Семберија“ (прерада и конзервирање воћа и поврћа) и „Житопромет“ (млинско-пекарска индустрија), као и „Спектар-дринк“, „Танасић“ и „Балатунка“ (прерада и конзервирање воћа и поврћа). Бројна мала и средња предузећа се баве производњом пекарских производа - „Бодакско“, пекара „Лазић“, као и производњом колача - посластичарнице „Сан Марко“ и „Моцарт“...

Највеће компаније у области месне индустрије су „ЗП комерц“ и “Глобус”, а прерадом млијека се бави мљекара „Дуле“.

У Сембeрији послује и неколико произвођача сточне хране који су достигли највише стандарде у овој области. Међу њима се издвајају „Савић компани“, „Ракић комерц”, „Интергај“ и „Кико”. Компанија „Агро БН“ је једини произвођач средстава за заштиту биља у Републици Српској и БиХ, а у саставу ове компаније ради и Пољопривредни завод у Бијељини који је један од најопремљенијих завода ове врсте у Републици Српској.

У металској индустрији заступљена је производња и сервис опреме у авио-индустрији (Ваздухопловни завод „Орао“) и производња резервних дијелова за аутомобиле („S.E.P.“).

Производњом грађевинског материјала бави се бијељинска индустрија грађевинског материјала „Дрина“, а неколико предузећа експлоатишу шљунак и пијесак из ријеке Дрине и њеног приобаља.

Највећи погони у дрвној индустрији у производњи намјештаја, столарије, панел плоча и полупроизвода од дрвета су „Мега дрво“, „БМД“  и „Еуротимбер“.

Грађевинарством се баве „Трифунчевић“, „Бук промет“, „Интергај“, „Бродац промет“, „Градитељ“, „Перић“, „Ранком инжењеринг“, „Некомс пројект“, „Римакс инвест“...

3. Терцијарни сектор - саобраћај и телекомуникације, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда:

Геостратешки положај Бијељине и Семберије омогућава брз развој дјелатности у овом сектору.

- Град Бијељина, са око 115.000 становника је привукла највеће регионалне трговинске ланце који су отворили одлично снабдјевене мегамаркете („Тропик“, „Конзум“, „ФИС“, „Робот“, „Бинго“, а највећи локални ланац супермаркета је „Бост“...). Такође, у понуди је и роба бројних свјетских и домаћих брендова чији произвођачи имају своја представништва или дистрибутере у Бијељини. Поред конкурентности која домаћим купцима омогућава куповину робе по нижим цијенама у односу на друге средине у Републици Српској и БиХ, могућност умањења цијене робе за износ пореза на додату вриједност (ПДВ) чини куповину у Бијељини изузетно повољном за купце из околних земаља од којих су најбројнији држављани Србије.

- Агротржни центар „Кнез Иво од Семберије“ је израстао у једну од највећих кванташких пијаца за пољопривредне производе у сјевероисточној Републици Српској и БиХ, а на овом простору су смјештена сједишта бројних предузећа и представништава. Агротржни центар је и мјесто одржавања сајмова, од којих је Пољопривредни сајам у септембру постао сталан.

- Положај на обалама двије ријеке, бањски потенцијал, бројни вјерски објекти, велика улагања у развој етно-туризма, културна и забавна дешавања... учинили су да туризам постане један од носилаца економског развоја Града. О туристичким потенцијалима Града Бијељина више података се налази на интернет-страници Туристичке организације Бијељина www.bijeljinaturizam.com као и на дијелу званичне интернет-странице Града http://sobijeljina.org/index.php?idgrupa=171&sablon=0&naslov=%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

- Банкарски сектор у Републици Српској је приватизован, а у Граду Бијељина су отворене филијале преко десет домаћих и међународних банака што додатно олакшава започињање бизниса.

- Поред јавних предузећа на нивоу Републике Српске и БиХ која се баве телекомуникацијама, локални лидер у овој области је компанија „Телрад“ која нуди услуге фиксне телефоније, кабловске и дигиталне телевизије и интернета.

4. Квартарни сектор - образовање, наука, култура, информације, здравство и социјална заштита:

У Бијељини на јавним и приватним факултетима студира преко 5.000 студената, који у знатном броју након завршетка студија остају да живе и раде у Бијељини и тако побољшавају старосну и образовну структуру радне снаге.

У Бијељини су изграђени Центар за културу и Регионална болница, чијим завршетком су створени одлични услови за даљи развој културних и медицинских дјелатности.

Такође, из Бијељине програм емитују четири телевизије (БН ТВ, ТВ Арена, ТВ Слобомир и ТВ Ин) и неколико радио-станица (Пан, Даш, Бн, Бобар, Слобомир...), а скоро све највеће редакције електронских и штампаних медија из Републике Српске/БиХ имају своја дописништва у Бијељини.

ЉУДСКИ РЕСУРСИ

У Граду Бијељина живи око 115.000 становника, од чега је на урбаном подручју настањено око 75.000 становника.

Захваљујући улагању у образовање, прије свега високо, становништво Семберије се подмлађује, а побољшава се и образовна структура становништва, с обзиром да велики број младих високообразованих стручњака након завршетка студија остаје да живи у Бијељини. Такође, сваке године у Бијељину и околна насеља се досели преко хиљаду становника, што додатно обогаћује понуду радне снаге и ствара веће тржиште за пласман роба и услуга.

У 2016. години просјечна нето плата је износила 789 конвертибилних марака, односно, 1.273 КМ бруто, а закључно са мартом 2017. године било је запослено 21.671 становника Града.

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ
    - ПОВРШИНА ОБРАДИВОГ ЗЕМЉИШТА - 53.500ha
    - ЗЕМЉИШТЕ НЕЗАГАЂЕНО ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИМ ОРГАНИЗМИМА (GMO)
    - 15.600 ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА
    - ПРОСЈЕЧНА ВЕЛИЧИНА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ПОСЈЕДА ЈЕ 3,3ha
    - ПРОИЗВОДЊА У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ: ОКО 100ha
    - НАВОДЊАВАЊЕ СЕ ОБАВЉА НА 1.500ha

- ЉЕКОВИТА ГЕОТЕРМАЛНА ВОДА НА ДУБИНИ ОД 1.350 м, ТЕМПЕРАТУРА ХИПЕРТЕРМАЛНЕ ВОДЕ НА САМОИЗЛИВУ 75° C, СА КАПАЦИТЕТОМ 7,5 l/s

- ЉЕКОВИТА ГЕОТЕРМАЛНА ВОДА НА ДУБИНИ ОД 1.350m, ТЕМПЕРАТУРА ХИПЕРТЕРМАЛНЕ ВОДЕ НА САМОИЗЛИВУ 75° C, СА КАПАЦИТЕТОМ 7,5 l/s

- 1.700 СУНЧАНИХ САТИ ГОДИШЊЕ

- ЧИСТА ПИТКА ВОДА

- ПОВРШИНСКИ ВОДОТОЦИ

- КАОЛИНСКА ГЛИНА

slika

ПРЕДНОСТИ ЗА УЛАГАЊЕ


ПРЕДНОСТИ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

СТАБИЛНОСТ ВАЛУТЕ

- НИСКА СТОПА ИНФЛАЦИЈЕ

- ЗНАЧАЈНИ ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

- ОБРАЗОВАНА, КВАЛИФИКОВАНА И ЦJЕНОВНО КОНКУРЕНТНА РАДНА СНАГА

- ПОВОЉНА СТОПА ПОРЕЗА НА ДОБИТ У ОДНОСУ НА ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ – 10%

- ПОРЕЗ И ДОПРИНОСИ НА ЛИЧНА ПРИМАЊА – 52%

- НАЦИОНАЛНИ ТРЕТМАН СТРАНИХ УЛАГАЧА КОЈИ МОГУ:
    - ОСНОВАТИ ПРАВНО ЛИЦЕ У ПОТПУНОЈ СВОЈИНИ СТРАНОГ УЛАГАЧА
    - ОСНОВАТИ ПРАВНО ЛИЦЕ У ПОТПУНОЈ СВОЈИНИ СТРАНОГ И ДОМАЋЕГ УЛАГАЧА
    - УЛАГАТИ У ПОСТОЈЕЋЕ ПРЕДУЗЕЋЕ
    - УЛАГАТИ У БАНКУ ИЛИ ОСИГУРАЊЕ
    - ДОБИТИ КОНЦЕСИЈУ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ БОГАТСТАВА, ДОБАРА У ОПШТОЈ УПОТРЕБИ И ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ

- СЛОБОДАН ТРАНСФЕР ПРОФИТА У ИНОСТРАНСТВО, НАКОН ИСПУЊЕЊА ЗАКОНСКИХ ОБАВЕЗА ПРЕМА РЕПУБЛИЦИ

- БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ ПОТПИСНИЦА CEFTA СПОРАЗУМА О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ СА ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА И МОЛДАВИЈОМ

- ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОЗНИ РЕЖИМ СА 35 ЗЕМАЉА

- СПОРАЗУМ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ПОТПИСАН СА 28 ЗЕМАЉА

- ПРИВАТИЗОВАН БАНКАРСКИ СЕКТОР

ПРЕДНОСТИ УЛАГАЊА У БИЈЕЉИНУ
 

- ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ ОПРЕМЉЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРОМ, СА ПОВОЉНИМ УСЛОВИМА ОТКУПА ПАРЦЕЛА ЗА БРАУНФИЛД ИНВЕСТИЦИЈЕ; ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ПОГОНА ЗА ПРЕРАДУ ИЛИ ОТКУП ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

- ОБРАЗОВАНА, КВАЛИФИКИОВАНА И ЦЈЕНОВНО КОНКУРЕНТНА РАДНА СНАГА

- ЕФИКАСНА УПРАВА

- ЕКОНОМСКИ, КУЛТУРНИ, ОБРАЗОВНИ И ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР РЕГИОНА

- ГРАД БИЈЕЉИНА ПРЕКО АГЕНЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА ГРАДА БИЈЕЉИНЕ ПОДСТИЧЕ ОСНИВАЊЕ И ДАЈЕ ПОДРШКУ РАДУ ПОСТОЈЕЋИХ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА КРОЗ НЕКОЛИКО ПРОГРАМА:
    - ПОДСТИЦАЈ ЗА ОСНИВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА - START-UP
    - ПОДСТИЦАЈ РАЗВОЈА ПОСТОЈЕЋИХ И START-UP ПРЕДУЗЕЋА
    - ПОДСТИЦАЈ ЗА УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА КВАЛИТЕТА
    - ПОДСТИЦАЈ ЗА ЖЕНЕ-ПРЕДУЗЕТНИКЕ
    - ПОДСТИЦАЈ ЗА ПОВРАТНИКЕ-ПРЕДУЗЕТНИКЕ
    - ПОДСТИЦАЈ ЗА ЗАНАТСКО-ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ РАДЊЕ

- НАДЛЕЖНОСТ РЕГИСТАРСКОГ СУДА У БИЈЕЉИНИ

- РОК ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ 3-5 ДАНА

ОБЛАСТИ СА НАЈПОВОЉНИЈИМ МОГУЋНОСТИМА ЗА ТРАНСФЕР ТЕХНОЛОГИЈЕ И КАПИТАЛА

- ИНДУСТРИЈА
    - МАШИНСКА
    - АУТО-ИНДУСТРИЈА
    - ДРВОПРЕРАЂИВАЧКА
    - ЕЛЕКТРОНСКА
    - БАЗИЧНА ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА
    - ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА
    - МОГУЋНОСТ УЛАГАЊА У КАПАЦИТЕТЕ ПРЕРАДЕ ВОЋА И ПОВРЋА
    - МЛИНСКО-ПРЕРАЂИВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ
    - ФАБРИКЕ СТОЧНЕ ХРАНЕ

- У БИЈЕЉИНИ ТРЕНУТНО ПОСТОЈЕ ТРИ ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ СА ОБЕЗБИЈЕЂЕНОМ КОМПЛЕТНОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ У КОЈИМА СЕ НУДЕ БРОЈНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА УЛАГАЊА У ИЗГРАДЊУ ИНДУСТРИЈСКИХ КАПАЦИТЕТА, А ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ

ЕКСПЛОАТАЦИЈА ГЕОТЕРМАЛНЕ ВОДЕ

- ГЕОТЕРМАЛНУ ВОДУ ЈЕ МОГУЋЕ КОРИСТИТИ ЗА:
    - МЕДИЦИНСКЕ И ТУРИСТИЧКЕ СВРХЕ
    - ГРИЈАЊЕ ГРАДА
    - ЗАГРИЈАВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПОВРШИНА

- НИЈЕДНА ОД НАВЕДЕНИХ МОГУЋНОСТИ НИЈЕ РЕАЛИЗОВАНА У ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ

ИНТЕНЗИВНА ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

    - ПРОИЗВОДЊА У ЗАШТИЋЕНИМ ПРОСТОРИМА
    - ПРОИЗВОДЊА ЗДРАВСТВЕНО ИСПРАВНЕ ХРАНЕ

ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА

    - МОГУЋНОСТ УЛАГАЊА У КАПАЦИТЕТЕ ПРЕРАДЕ ВОЋА И ПОВРЋА
    - МЛИНСКО-ПРЕРАЂИВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ
    - ФАБРИКЕ СТОЧНЕ ХРАНЕ
    - ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА УЛАГАЊА У ИЗГРАДЊУ ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА

ТУРИЗАМ

    - ПРОШИРЕЊЕ ХОТЕЛА "СВЕТИ СТЕФАН" И ОСТАЛИХ КАПАЦИТЕТА У ОКВИРУ БАЊЕ ДВОРОВИ

УЛАГАЊЕ У ЕКОЛОГИЈУ

- У ФАЗИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ СУ ТРИ ВЕЛИКА ПРОЈЕКТА СУФИНАНСИРАНА ОД СВЈЕТСКИХ И ЕВРОПСКИХ БАНАКА И ДОНАТОРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА:
    - ИЗГРАДЊА ЕКО ДЕПОНИЈЕ
    - ИЗГРАДЊА КАНАЛИЗАЦИОНОГ СИСТЕМА
    - РЕГУЛИСАЊЕ ПОВРШИНСКИХ ВОДА

- ИСКОРИШТАВАЊЕ ЕНЕРГЕТСКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА (ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА, ПРОТОЧНЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ, СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА – ПРЕКО 1.700 СУНЧАНИХ САТИ ГОДИШЊЕ)

ТРГОВИНА

- ЗАХВАЉУЈУЋИ ПОЛОЖАЈУ НА ТРОМЕЂИ СРБИЈЕ, ХРВАТСКЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ/БиХ И НА ПУТУ КОЈИ ОД ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА РЕПУБЛИКЕ ВОДИ КА БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ ПОСТОЈЕ ОДЛИЧНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА УЛАГАЊЕ У ТРГОВИНУ

Каталог потенцијала за јавно-приватно партнерство (на енглеском)
5.68 MB