Вишњић као Карађорђев савременик испјевао наше највеће пјесме буне и устанка, истакао Рајко Петров Ного

БИЈЕЉИНА - Подизањем застава манифестације и свечаном академијом посвећеном животу и стваралаштву једног од највећих српских епских пјесника, Филипа Вишњића, у Бијељини је у сриједу увече отворена седмодневна културна манифестација "Вишњићеви дани културе".

Свечаност је отворио предсједник Српског просвјетно-културног друштва "Просвјета" Душан Јовановић, који је овом приликом, говорећи о значају епске поезије у српској књижевности, истакао да је Филип Вишњић на мајсторски начин опјевао величанствену епоху Првог српског устанка.

Заставе културне манифестације, коју ове године тринаести пут организује Скупштина општине Бијељина, у сарадњи са "Просвјетом" и културним установама овог града, подигли су начелник општине Бијељина Мићо Мићић и ученици бијељинске Гимназије "Филип Вишњић".

Бесједу о великану српске епике, у чију се част организује ова манифестација, одржао је пјесник Рајко Петров Ного. Истичући да је сва српска епска поезија везана за Косовски бој, он је рекао да је Филип Вишњић васкрснуо оно сјеме које је посијано 1389. године и коме је било одређено да васкрсне.

- Вишњић је као Карађорђев савременик испјевао наше највеће пјесме буне и устанка. Гусларска је пјесма Косовску битку била вијековима, било да је слути или да је памти. Гусларев сан о слободи и јесте оно небеско царство. Оно је, можда, више у епској и другој поезији него на небу - навео је Ного.

Он је подсјетио да је у устаничким пјесмама Филипа Вишњића, иза стегнутих и фрагментарних пјесама - икона, у које су утиснути поједини хајдучки ликови као сума свеколиког нашег епског пјевања, дошла широка фреска видовитог слијепца.

- Његова је видовитост чудесно окупила комаде различитих косовских пјесама, устаничким озарењем сабрана је прошлост, осмишљена садашњост и наговијештени снови о будућности. Тако су Косово, хајдучија и устаничко вријеме у Вишњићевој визији постали једно вријеме - нагласио је Рајко Петров Ного.

Најзначајније епске стихове пјесника српских буна и устанака, кога многи називају српским Хомером, говорили су драмски умјетници Соња Јауковић и Гојко Шантић.

Бијељинским љубитељима поезије представила се и пјесникиња Јованка Стојчиновић - Николић, а музички дио програма свечане академије извео је Мјешовити хор Културно-умјетничког друштва Добој.

САДРЖАЈИ

Седмодневна културна светковина којом се у Семберији чува успомена на великана српске епике наставља се наредних дана бројним културнима садржајима. Између осталог, биће отворена изложба слика Саве Шумановића у бијељинској Галерији, организоване бројне књижевне вечери, такмичења рецитатора и бесједника, наградна изложба гусала.

Изложба старих и ријетких књига биће постављена у библиотеци "Филип Вишњић" у знак обиљежавања осамдесете годишњице штампања прве књиге у Бијељини. Дио програма манифестације "Вишњићеви дани" биће организован у Угљевику, Трнови, Међашима и Вишњићеву, мјестима у којима је великан српске епике боравио у току живота.