По завршетку Првог свјетског рата и оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у Бијељини се родила идеја да се у част краља Петра I Карађорђевића Ослободиоца подигне монументални споменик краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Одлучено је да споменик Краљу заузме централно мјесто испред зграде општинске управе чиме би се коначно урбанизовао једини градски трг.

ФОТОГРАФИЈА СА ОТКРИВАЊА СПОМЕНИКА 1937. ГОДИНЕ

Израда споменика је повјерена реномираном вајару Рудолфу Валдецу из Загреба, одраније познатом по својој југословенској оријентацији, који је у то вријеме био ангажован и на изради споменика краљу Петру I у Великом Бечкереку. Валдец је замислио оригиналну композицију на којој је представљен Краљ огрнут краљевским плаштом док са пропетог коња мачом убија троглаву неман – персонификацију три царства поражена у I свјетском рату: Аустро-Угарске, Њемачке и Турске. Иако је модел за изливање споменика у Бијељини био припремљен у љето 1927. године, сплет околности, међу којима и смрт Рудолфа Валдеца фебруара 1929. године, одгодио је његов завршетак за цијелу деценију. Тако је споменик Краљу Петру I у Бијељини свечано откривен и освештан тек на Петровдан, 12. јула 1937. године и за кратко вријеме је постао препознатљиви симбол града. Поводом Дана уједињења Краљевине СХС, односно Југославије, 1. децембра, на споменик је вијенац полагао пресједник Општине, као знак "дубоке благодарности нашег града јуначкој српској војсци и одавања поште великом краљу ослободиоцу".

Нажалост, Бијељини није било суђено да се дуго поноси овим изванредним дјелом. По њемачкој окупацији, априла 1941. године, симболика композиције у којој српски краљ убија троглаву неман, била је трн у оку окупаторима који нису жељели да их споменик подсјећа на тежак пораз од Србије и савезника прије свега двадесетак година. Већ 15. априла 1941. године њемачка команда је најгрубље понизила Семберце – сазван је збор на тргу испред општине и највиђенији Срби из града и околине натјерани су да уз помоћ конопаца оборе статуу и од тада се првобитном споменику губи сваки траг. Рушење споменика је најавило још теже дане за Семберце - истог мјесеца, војну и цивилну управу у Семберији преузела је Независна Држава Хрватска, а на обезглављеном постољу некадашњег споменика Краљу Петру I до 1945. године смјењивала се усташка иконографија.

Послије четири године окупације, Бијељина је ослобођена 2. априла1945. године и за Семберију је започело ново историјско поглавље у којем није било мјеста за обнављање краљевских споменика. Нова власт успостављена након народноослободилачког рата и социјалистичке револуције постављала је своје симболе. С обзиром на већ одређено значење старог споменика као препознатљивог „мјеста сјећања“ у симболичној топографији града, 1946. године је напостојећем постаменту постављено ново обиљежје - стела са петокраком. Уз нови симбол ишао је и одговарајући текст - “Нека је вјечна слава палим борцима за слободу наше земље”. Полагање вијенаца палим борцима НОР-а и жртвама фашизма је постао обавезан дио програма прослава свих државних и локалних празника и јубилеја.
 

ОБНОВА СПОМЕНИКА
 

Године1990., након првих вишестраначких избора у Југославији послије Другог свјетског рата, у Семберији је поведена акција за обнову споменика Краљу Петру I. Упркос почетку трагичног ратног сукоба у Босни и Херцеговини 1. априла 1992. године, Семберци нису одустали од овог подухвата и израда споменика је повјерена академском вајару Зорану Јездимировићу из Бијељине. Јездимировић је, на основу фотографија првобитног Валдецовог дјела, као и сјећања старијих Сембераца, вајао споменик у манастиру Тавна од љета 1992. до јесени 1993. године. Истовремено, да би се споменику обезбедила доминантна улога на Тргу, градске власти су одлучиле да постојећи постамент премјесте мало даље од оригиналне локације и да га незнатно повећају.
 

СПОМЕНИК КРАЉУ ПЕТРУ ЈЕ ПРЕПОЗНАТЉИВ СИМБОЛ ГРАДА И ОМИЉЕНО МЈЕСТО ОКУПЉАЊА БИЈЕЉИНАЦА

Свечаност откривања и освештања обновљеног споменика уприличена је на Митровдан, 8. новембра 1993. године. На постаменту су обновитељи поставили и кратак запис о историји споменика, а сам споменик је врло брзо поново постао препознатљив симбол Бијељине и једно од најомиљенијих мјеста за фотографисање.

Занимљива је и веза између два споменика краљу Петру – у Бијељини и Зрењанину, односно, тадашњем Великом Бечкереку. Оба првобитна споменика је извајао Рудолф Валдец и оба су порушили окупатори II свјетском рату, а реплике споменика је такође израдио исти умјетник – Зоран Јездимировић, прво споменик у Бијељини, а потом и споменик у Зрењанину.