Општина Бијељина се налази на атрактивном геостратешком положају - на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске, односно БиХ, односно раскрсници путева између великих урбаних и индустријских центара – Београда, Новог Сада, Бањалуке, Шапца, Тузле, Сарајева... На око тридесет километара од Бијељине је прикључење на Паневропски коридор 10, односно, ауто-пут Е-70 Београд-Загреб. Овај путни правац је најкраћа веза Семберије са ова два града и, преко њих, са западном/средњом Европом и југом/истоком Балканског полуострва.
На територији општине су два гранична прелаза према Србији преко ријека Саве и Дрине (Рача и Павловића мост) који су нафреквентнији прелази за саобраћај са запада и југа Републике Српске и БиХ према сјеверној Србији и Београду.
|
|
ВАЗДУШНА УДАЉЕНОСТ |
САОБРАЋАЈНА УДАЉЕНОСТ |
|
БЕОГРАД |
101 |
139 |
|
БАЊАЛУКА |
160 |
220 (аутопутем 273) |
|
НОВИ САД |
74 |
112 |
|
ШАБАЦ |
36 |
87 |
|
РУМА |
54 |
80 |
|
ИНЂИЈА |
76 |
113 |
|
БРОД |
104 |
106 |
|
ЗАГРЕБ |
280 |
322 |
|
ТУЗЛА |
50 |
69 |
|
БРЧКО |
34 |
40 |
|
САРАЈЕВО |
121 |
187 |
ВАЗДУШНА И САОБРАЋАЈНА УДАЉЕНОСТ БИЈЕЉИНЕ ОД ВАЖНИЈИХ ГРАДОВА У РЕГИОНУ
На сјеверу општина Бијељина излази на пловни дио ријеке Саве. У плану је обнова некадашње луке у Рачи која је у првој половини 20. вијека била један од главних пунктова за извоз робе из тадашње сјевероисточне Босне. Док не буде обновљена лука у Рачи, Бијељини су најближе ријечне луке у Брчком и у Сремској Митровици (на 40, односно 67 километара од Бијељине).
Жељезничка пруга Бијељина-Шид за сада није у функцији, али се очекује да ће у догледно вријеме бити извршена њена обнова. Тренутно најближа жељезничка веза ка Београду, Новом Саду, Загребу и даље, према остатку Европе је у Шиду, доносно, Сремској Митровици.
Аеродром „Никола Тесла“ у Београду од Бијељине је удаљен 121 километар, аеродром у Бањалуци 220 километара (аутопутем 273 километара), а аеродром у Сарајеву 187 километара.
|

|
|
ПОЛОЖАЈ БИЈЕЉИНЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ |
 |
|
ПОЛОЖАЈ БИЈЕЉИНЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
|
Повратак на врх
Општина Бијељина је друга општина по степену развијености у Републици Српској и у њеној економији заступљена су сва четири сектора привреде:
1. Примарни сектор - пољопривреда, шумарство, лов и роболов:
Повољан природни положај на ободу Панонске низије и скоро потпуно равничарски терен су омогућили развој пољопривреде, па је преовлађујући дио привреде заснован на пољопривредној производњи, а Семберија се сматра житницом Републике Српске и БиХ. Најзаступљеније пољопривредне културе су житарице са 80% (пшеница, кукуруз, јечам), поврће са 8% (купус, по којем је Семберија позната широм некадашње Југославије, лубеница, краставац, паприка, парадајз...), индустријско и крмно биље 12% (шећерна репа, дуван, луцерка...).
Семберски пољопривредници се све више окрећу производњи поврћа у заштићеним просторима, а велики, за сада неискориштени, потенцијал за загријавање пластеника и стакленика су подземне геотермалне воде. Општинска управа подстиче развој производње здраве хране, с обзиром на очувану животну средину незагађену тешком индутријом или генетски-модификованим организмима. У новије вријеме се интензивно развија и сточарска производња, углавном свињарство и говедарство.
2. Секундарни сектор - индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство:
Индустријски сектор у општини Бијељина чине погони неколико врста.
У преради пољопривредних производа предњаче двије велике компаније – Прехрамбена индустрија „Сава-Семберија“ (прерада и конзервирање воћа и поврћа) и „Житопромет“ (млинско-пекарска индустрија), као и „Спектар-дринк“, „Танасић“ и „Балатунка“ – прерада и конзервирање воћа и поврћа и „Семберка“ - производња зачина. 2010. године покренута је производња у фабрици шећера у Обарској, јединој у Републици Српској и БиХ. Бројна мала и средња предузећа се баве производњом пекарских производа -„Бодакско“, пекара „Миле“, као и производњом колача - посластичарнице „Сан Марко“и „Моцарт“...
Највеће компаније у области месне индустрије су „ЗП комерц“, „Ледер“ и “Глобус”, а прерадом млијека се бави мљекара „Дуле“.
У Сембeрији послује и неколико произвођача сточне хране који су достигли највише стандарде у овој области, међу којим се издвајају„Савић компани“, “Ракић комерц”, „Итергај“ и„Кико”. Компанија „Агро БН“ је једини произвођач средстава за заштиту биља у Републици Српској и БиХ, а у саставу ове компаније ради и Пољопривредни завод у Бијељини који је један од најопремљенијих завода ове врсте у Републици Српској.
У металској индустрији заступљена је производња електрода, арматурних мрежа, шина вођица, резервоара и савитљивих цијеви („Елвако“), производња и сервис опреме у авио-индустрији (Ваздухопловни завод „Орао“) и производња резервних дијелова за аутомобиле („S.E.P.“).
Производњом грађевинског материјала бави се бијељинска индустрија грађевинског материјала „Дрина“, а неколико предузећа експлоатише шљунак и пијесак из ријеке Дрине и њеног приобаља.
Највећи погони у дрвној индустрији у производњи намјештаја, столарије, панел плоча и полупроизвода од дрвета су „Мега дрво“, „БМД“ и „Еуротимбер“.
Грађевинарством се баве „Трифунчевић“, „Бук промет“, „Интергај“, „Бродац промет“, „Градитељ“, „Перић“, „Ранком инжењеринг“, „Некомс пројект“, „Римакс инвест“...
www.savasemberija.com
www.zitoprometbn.com
www.spektardrink.net
www.semberka.ba
www.sanmarco-doo.com
www.mozartbn.com
www.zpkomerc.ba
www.leder.ba
www.intergaj.net
www.agrobn.com
www.elvaco.net
www.sep.si
www.megadrvo.net
www.parketi-bmd.com
www.bukpromet.com
www.md-peric.com
www.rankominzenjering.com
www.rimaxinvest.com
3. Терцијарни сектор - саобраћај и телекомуникације, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда:
Геостратешки положај Бијељине и Семберије омогућава брз развој дјелатности у овом сектору.
- Општина Бијељина, са око 150.000 становника је привукла највеће регионалне трговинске ланце који су отворили одлично снабдјевене мегамаркете (Темпо, Туш, Конзум, Интерекс, ФИС, Робот...). Такође, у понуди је и роба бројних свјетских и домаћих брендова чији произвођачи имају своја представништва или дистрибутере у Бијељини. Поред конкурентности која домаћим купцима омогућава куповину робе по нижим цијенама у односу на друге средине у Републици Српској и БиХ, могућност умањења цијене робе за износ пореза на додату вриједност (ПДВ) чини куповину у Бијељини изузетно повољном за купце из околних земаља од којих су најбројнији држављани Србије.
- Агротржни центар „Кнез Иво од Семберије“ је израстао у једну од највећих кванташких пијаца за пољопривредне производе у сјевероисточној Републици Српској и БиХ, а на овом простору су смјештена сједишта бројних предузећа и представништава. Агротржни центар је и мјесто одржавања сајмова, од којих су Сајам књиге у мају и Пољопривредни сајам у септембру постали стални.
- Положај на обалама двије ријеке, бањски потенцијал, бројни вјерски објекти, велика улагања у развој етно-туризма, културна и забавна дешавања... учинили су да туризам постане један од носилаца економског развоја Општине. О туристичким потенцијалима општине Бијељина више података се налази на линку на веб сајту Туристичке организације Бијељина http://www.bijeljinaturizam.org, као и на линку www.sobijeljina.org/cir/211.turizam.html
- Банкарски сектор у Републици Српској је приватизован, а у општини Бијељини су отворене филијале преко десет домаћих и међународних банака што додатно олакшава започињање бизниса.
- Поред јавних предузећа на нивоу Републике Српске и БиХ која се баве телекомуникацијама, локални лидер у овој области је компанија Телрад која нуди услуге фиксне телефоније, кабловске и дигиталне телевизије и интернета.
www.telrad.net
www.adgrad.tk
www.bnfair.com
4. Квартарни сектор - образовање, наука, култура, информације, здравство и социјална заштита:
У Бијељини најавним и приватним факултетима студира преко 5.000 студената, што побољшава старосну и образовну структуру радне снаге, будући да велики број високообразованих младих стручњака након завршетка студија остаје у Бијељини.
У Бијељини су у изградњи нови Центар за културу и Регионална болница, чијим завршетком ће бити створени одлични услови за даљи развој културних и медицинских дјелатности.
Такође, из Бијељине програм емитују четири телевизије (БН ТВ, ТВ Арена, ТВ Слобомир и ТВ Ин) и неколико радио-станица (Пан, Даш, Бн, Бобар, Слобомир...), а скоро све највеће редакције електронских и штампаних медија из Републике Српске и БиХ имају своја дописништва у Бијељини.
www.unssa.rs.ba
www.pfb.unssa.rs.ba
www.fpe.unssa.rs.ba
www.spu.ba
www.sinergija.edu.ba
www.univerzitetps.com
www.rtvbn.com
www.ntvarena.com
www.rtvslobomir.com
www.intelevizija.com
www.panradio.com
www.radiodas.com
www.radiobobar.com
Повратак на врх

По процјенама, у општини Бијељина живи око 150.000 становника.
Захваљујући улагању у образовање, прије свега високо, становништво Семберије се подмлађује, а побољшава је и образовна структура становништва, с обзиром да велики број младих високообразованих стручњака након завршетка студија остаје да живи у Бијељини. Такође, сваке године у Бијељину и околна насеља се досели преко хиљаду становника, што додатно обогаћује понуду радне снаге и ствара веће тржиште за пласман роба и услуга.
У 2010. години просјечна бруто зарада је износила 1.184 конвертибилних марака, а нето зарада је била 775 КМ. Исте године било је запослено 21.130 становника Општине, од чега су 12.028 биле жене.
Повратак на врх
-
ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ
- ПОВРШИНА ОБРАДИВОГ ЗЕМЉИШТА - 53.500ha
- ЗЕМЉИШТЕ НЕЗАГАЂЕНО ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИМ ОРГАНИЗМИМА (GMO)
- 15.600 ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА
- ПРОСЈЕЧНА ВЕЛИЧИНА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ПОСЈЕДА ЈЕ 3,3 ha
- ПРОИЗВОДЊА У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ: ОКО 100ha
- НАВОДЊАВАЊЕ СЕ ОБАВЉА НА 1.500 ha
-
ЉЕКОВИТА ГЕОТЕРМАЛНА ВОДА НА ДУБИНИ ОД 1.350 м, ТЕМПЕРАТУРА ХИПЕРТЕРМАЛНЕ ВОДЕ НА САМОИЗЛИВУ 75° C, СА КАПАЦИТЕТОМ 7,5 l/s
-
1.700 СУНЧАНИХ САТИ ГОДИШЊЕ
-
ЧИСТА ПИТКА ВОДА
-
ПОВРШИНСКИ ВОДОТОЦИ
-
КАОЛИНСКА ГЛИНА
Повратак на врх
ПРЕДНОСТИ УЛАГАЊА У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
-
СТАБИЛНОСТ ВАЛУТЕ
-
НИСКА СТОПА ИНФЛАЦИЈЕ
-
ЗНАЧАЈНИ ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
-
ОБРАЗОВАНА, КВАЛИФИКОВАНА И ЦJЕНОВНО КОНКУРЕНТНА РАДНА СНАГА
-
ПОВОЉНА СТОПА ПОРЕЗА НА ДОБИТ У ОДНОСУ НА ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ –10%
-
ПОРЕЗ И ДОПРИНОСИ НА ЛИЧНА ПРИМАЊА – 52%
-
НАЦИОНАЛНИ ТРЕТМАН СТРАНИХ УЛАГАЧА КОЈИ МОГУ:
- ОСНОВАТИ ПРАВНО ЛИЦЕ У ПОТПУНОЈ СВОЈИНИ СТРАНОГ УЛАГАЧА
- ОСНОВАТИ ПРАВНО ЛИЦЕ У ПОТПУНОЈ СВОЈИНИ СТРАНОГ И ДОМАЋЕГ УЛАГАЧА
- УЛАГАТИ У ПОСТОЈЕЋЕ ПРЕДУЗЕЋЕ
- УЛАГАТИ У БАНКУ ИЛИ ОСИГУРАЊЕ
- ДОБИТИ КОНЦЕСИЈУ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ БОГАТСТАВА, ДОБАРА У ОПШТОЈ УПОТРЕБИ И ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ
-
СЛОБОДАН ТРАНСФЕР ПРОФИТА У ИНОСТРАНСТВО, НАКОН ИСПУЊЕЊА ЗАКОНСКИХ ОБАВЕЗА ПРЕМА РЕПУБЛИЦИ
-
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ ПОТПИСНИЦА CEFTA СПОРАЗУМА О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ СА ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА И МОЛДАВИЈОМ
-
ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОЗНИ РЕЖИМ СА 35 ЗЕМАЉА
-
СПОРАЗУМ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ПОТПИСАН СА 28 ЗЕМАЉА
-
ПРИВАТИЗОВАН БАНКАРСКИ СЕКТОР
ПРЕДНОСТИ УЛАГАЊА У БИЈЕЉИНУ
-
ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ ОПРЕМЉЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРОМ, СА ПОВОЉНИМ УСЛОВИМА ОТКУПА ПАРЦЕЛА ЗА БРАУНФИЛД ИНВЕСТИЦИЈЕ; ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ПОГОНА ЗА ПРЕРАДУ ИЛИ ОТКУП ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА
-
ОБРАЗОВАНА, КВАЛИФИКИОВАНА И ЦЈЕНОВНО КОНКУРЕНТНА РАДНА СНАГА
-
ЕФИКАСНА УПРАВА
-
ЕКОНОМСКИ, КУЛТУРНИ И ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР РЕГИОНА
-
ОПШТИНА БИЈЕЉИНА ПРЕКО ОПШТИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА ПОДСТИЧЕ ОСНИВАЊЕ И ДАЈЕ ПОДРШКУ РАДУ ПОСТОЈЕЋИХ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА КРОЗ НЕКОЛИКО ПРОГРАМА:
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ОСНИВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА - START-UP
- ПОДСТИЦАЈ РАЗВОЈА ПОСТОЈЕЋИХ И START-UP ПРЕДУЗЕЋА
- ПОДСТИЦАЈ ЗА УВОЂЕЊЕ СИСТЕМА КВАЛИТЕТА
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ЖЕНЕ-ПРЕДУЗЕТНИКЕ
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ПОВРАТНИКЕ-ПРЕДУЗЕТНИКЕ
- ПОДСТИЦАЈ ЗА ЗАНАТСКО-ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ РАДЊЕ
-
НАДЛЕЖНОСТ РЕГИСТАРСКОГ СУДА У БИЈЕЉИНИ
-
РОК ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ 3-5 ДАНА
-
ТРОШКОВИ РЕГИСТРАЦИЈЕ:
- 800 КОНВЕРТИБИЛНИХ МАРАКА – УКОЛИКО СЕ РЕГИСТРУЈЕ ДЈЕЛАТНОСТ СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПОСЛОВАЊА
- 500 КОНВЕРТИБИЛНИХ МАРАКА – БЕЗ ДЈЕЛАТНОСТИ СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПОСЛОВАЊА
Повратак на врх
ОБЛАСТИ СА НАЈПОВОЉНИЈИМ МОГУЋНОСТИМА ЗА ТРАНСФЕР ТЕХНОЛОГИЈЕ И КАПИТАЛА
-
ИНДУСТРИЈА
- МАШИНСКА
- АУТО - ИНДУСТРИЈА
- ДРВОПРЕРАЂИВАЧКА
- ЕЛЕКТРОНСКА
- БАЗИЧНА ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА
- ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА
- МОГУЋНОСТ УЛАГАЊА У КАПАЦИТЕТЕ ПРЕРАДЕ ВОЋА И ПОВРЋА
- МЛИНСКО-ПРЕРАЂИВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ
- ФАБРИКЕ СТОЧНЕ ХРАНЕ
У БИЈЕЉИНИ ТРЕНУТНО ПОСТОЈЕ ТРИ ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ СА ОБЕЗБИЈЕЂЕНОМ КОМПЛЕТНОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ У КОЈИМА СЕ НУДЕ БРОЈНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА УЛАГАЊА У ИЗГРАДЊУ ИНДУСТРИЈСКИХ КАПАЦИТЕТА, А ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ СУ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ
-
ЕКСПЛОАТАЦИЈА ГЕОТЕРМАЛНЕ ВОДЕ
ГЕОТЕРМАЛНУ ВОДУ ЈЕ МОГУЋЕ КОРИСТИТИ ЗА:
- МЕДИЦИНСКЕ И ТУРИСТИЧКЕ СВРХЕ
- ГРИЈАЊЕ ГРАДА
- ЗАГРИЈАВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПОВРШИНА
НИЈЕДНА ОД НАВЕДЕНИХ МОГУЋНОСТИ НИЈЕ РЕАЛИЗОВАНА У ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ
-
ИНТЕНЗИВНА ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА
- ПРОИЗВОДЊА У ЗАШТИЋЕНИМ ПРОСТОРИМА
- ПРОИЗВОДЊА ЗДРАВСТВЕНО ИСПРАВНЕ ХРАНЕ
-
ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА
- МОГУЋНОСТ УЛАГАЊА У КАПАЦИТЕТЕ ПРЕРАДЕ ВОЋА И ПОВРЋА
- МЛИНСКО-ПРЕРАЂИВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ
- ФАБРИКЕ СТОЧНЕ ХРАНЕ
- ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ ЗА УЛАГАЊА У ИЗГРАДЊУ ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА
-
ТУРИЗАМ
- ПРОШИРЕЊЕ ХОТЕЛА "СВЕТИ СТЕФАН"И ОСТАЛИХ КАПАЦИТЕТАУ ОКВИРУ БАЊЕ ДВОРОВИ
-
ТРАНСФЕР ТЕХНОЛОГИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ МЕДИЦИНЕ
- У ТОКУ ЈЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА ИЗГРАДЊЕ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ У БИЈЕЉИНИ
-
УЛАГАЊЕ У ЕКОЛОГИЈУ
- У ФАЗИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ СУ ТРИ ВЕЛИКА ПРОЈЕКТА СУФИНАНСИРАНА ОД СВЈЕТСКИХ И ЕВРОПСКИХ БАНАКА И ДОНАТОРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА:
- ИЗГРАДЊА ЕКО ДЕПОНИЈЕ
- ИЗГРАДЊА КАНАЛИЗАЦИОНОГ СИСТЕМА
- РЕГУЛИСАЊЕ ПОВРШИНСКИХ ВОДА
- ИСКОРИШТАВАЊЕ ЕНЕРГЕТСКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА (ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА, ПРОТОЧНЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ, СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА – ПРЕКО 1.700 СУНЧАНИОХ САТИ ГОДИШЊЕ)
-
ТРГОВИНА
- ЗАХВАЉУЈУЋИ ПОЛОЖАЈУ НА ТРОМЕЂИ СРБИЈЕ, ХРВАТСКЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ/БиХ И НА ПУТУ КОЈИ ОД ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА РЕПУБЛИКЕ ВОДИ КА БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ ПОСТОЈЕ ОДЛИЧНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА УЛАГАЊЕ У ТРГОВИНУ
Повратак на врх