Иван Кнежевић, у народу познатији као Кнез Иво од Семберије, рођен је у селу Попови код Бијељине 1760. године. Уз Филипа Вишњића, једна је од најзначајнијих историјских личности Семберије.
Први српски устанак 1804. године затекао је Кнеза Иву на положају обор-кнеза свих 12 села Бијељинске нахије и у то вријеме (1806. године) збио се догађај који га је учинио симболом доброчинства и патриотизма – Кнез Иво је цијело имање дао Турцима да би откупио српско робље заробљено у устаничкој Србији.
1809. године Кнез Иво је стао на чело српских устаника у Семберији који су учествовали у остваривању Карађорђевог „офанзивног плана“ за ширење устанка и ослобађање Босне, Херцеговине и осталих српских територија на Балкану. „Офанзивни план“ је пропао због изненадног продора Турака у Поморавље, све устаничке војске су се повукле у Србију, а са семберским устаницима се у Србију повукао и Кнез Иво.
Са својим устаницима 1809. године Кнез Иво се населио у Мачви и селима дуж Саве, гдје је добио титулу војводе избеглих Срба и наставио да се бори против Турака. После поновног пада Србије у ропство, Кнез Иво је уточиште потражио у Срему. Тамо је остао до 1820. године, када му је кнез Милош дозволио да се поново настани у Шапцу.
Кнез Иво је умро 12. јула 1840. године и сахрањен је у Шапцу.
Кнеза Иву од Семберије је опјевао Филип Вишњић у пјесми „Кнез Иван Кнежевић“. Бранислав Нушић је написао трагедију "Кнез Иво од Семберије", на основу које је Исидор Бајић компоновао истоимену оперу, први пут изведену 1911. године у Народном позоришту у Београду. Иако је опера релативно наивно написана у стилско-музичком смислу, ипак је један од пионирских покушаја писања националних опера. У самој опери се могу наћи и две песме за које се сматра да су народне, али су уствари дело Исидора Бајића: Еј, ко ти купи то фустанче и Ој, Српкињо, буд' орна.
Као један од симбола Бијељине и Семберије, Кнез Иво је приказан на општинском грбу, као један од држача штита, заједно са Филипом Вишњићем.
Eng
Lat
libreto_opere_knez_ivo_od_semberije.docx
