Крушевац је град у Расинском округу у централној Србији и управни, економски, културни, здравствени и образовни центар Округа. Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на сјеверу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Према попису из 2002. у граду је живјело више од 65.000 становника.

Повеља о братимљењу Крушевца и Бијељине потписана је 2008. године.
 

ИСТОРИЈА
Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године.
Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.
 

Остаци Лазаревог града - Донжон кула	Црква Лазарица

Предање каже да је Крушевац добио име по облом ријечном камену крушцу којим је град већим дијелом сазидан. После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља кнегиња Милица, а потом деспот Стефан који престоницу касније сели у Београд. Турци освајају  Крушевац 1427., после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године и дају му име Алаџа Хисар (Шарени град). Током 17. и 18. вијека Крушевац је неколико пута краткотрајно ослобађан од турске власти. За вријеме Првог српског устанка град је ослобођен 1806. и остао слободан до 1809. године. Из овог врeмена потиче и назив „Чарапани“ на који су Крушевљани до данас поносни. Надимак су добили 1806. године, после једног напада на Турке, када су Крушевљани показали велико јунаштво и лукавство изувши обућу и у чарапама се нечујно пришуњали Турцима и побили их. 

Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. Послије ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије. Током Првог свјетског рата град је у великој мјери уништен, а становници су преживјели тежак терор. У Другом свјетском рату њемачки окупатори су на брду Багдала стријељали 1642 родољуба из Крушевца и околине.
 

ПРИВРЕДА
Крушевац је значајан привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хенкел-Мерима“, „Trayal“).
У Крушевцу послује и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“.
У близини Крушевца је и позната Рибарска Бања.

 

Споменик Кнезу Лазару	Споменик косовским јунацима

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
Крушевац је познат по цркви Лазарици, задужбини кнеза Лазара, остацима Лазаревог града са Донжон кулом и споменицима Косовским јунацима и кнезу Лазару. У близини града се налазе манастир Светог Романа (у манастиру су похрањене мошти Светог Романа, а манастир је познат и по томе што је у његовој порти сахрањено срце руског племића Николаја Николајевича Рајевског, који је Толстоју послужио као инспирација за лик Вронског у роману „Ана Карењина“), манастир Покрова Пресвете Богородице у селу Ђунис и манастир Наупаре, чији задужбинар је, по легенди, деспот Стефан Лазаревић.

КУЛТУРА
Осим рада Крушевачког позоришта, неколико хорова и културно-умјетничких друштава, у Крушевцу се одржава и велики број културних манифестација.

Најважније манифестације су:
- "Светосавска недеља",
- Међународни фестивал хумора и сатире "Златна кацига" (31. март – 1. април),
- Југословенска дечија ликовна колонија "Биберче" (половина јуна),
- "Видовдан" - Свечаности слободе(23-28 јун),
- Крушевачка књижевно-филозофска школа,
- Лето културе (низ позоришних и биоскопских представа, концерата класичне, поп-рок музике, џеза и различити програми извођача из Крушевца и других градова.у току љетних мјесеци, углавном на отвореним просторима и сценама),
- Ликовна колонија Дворане - у амбијенту подјастребачких села Дворане, Петина и Ловци, на простору Микине воденице (јул),
- Беловодска розета (крај јуна и почетак јула) - окупља књижевнике у оквиру Књижевне школе "Слово љубве", ликовне умјетнике у оквиру вајарске колоније "Беловодски пешчар" и клесаре у оквиру програма који његује клесарску традицију овог краја, под називом "Дани Рада Неимара". На манифестацији учествују и глумци, рецитатори, музичари, фолклорни умјетници, у оквиру умјетничког програма "Моравске ведрине",
- Позоришни дани - (октобар) смотра најзначајнијих остварења позоришта Србије,
- Октобарска изложба - традиционална годишња изложба стваралаштва ликовних уметника из Крушевца. Сваке друге године претходи јој бијенална изложба умјетничких дјела Крушевљана - студената факултета и академија ликовних и примијењених уметности,
- Новогодишњи програм (децембар) - низ културних дешавања (представе, концерти класичне, поп и рок музике, дјечији музички фестивали, оперске представе).

Дан Града се прославља на Видовдан, 28. јуна.
Градска слава Града Крушевца је Света Тројица (Силазак Духа Светога, у недељу, педесет дана после Васкрса).
 

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Поред Бијељине, Крушевац је град-побратим градова: Крф (Грчка), Сент Андреја (Мађарска), Рмнику Влчеа (Румунија), Пистоја (Италија), Киријат Гат (Израел), Трогир (Хрватска) и Травник (БиХ).
Интензивну сарадњу Крушевац остварује са градовима: Волгоград, Рјазањ (Русија), Стара Загора (Бугарска) и Жалец (Словенија).

ЛИНКОВИ:

http://www.krusevac.org.rs

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86