
МАНАСТИР ТАВНА
Манастир Тавна је један од симбола Бијељине и купола манастирске цркве, једна од најстаријих грађевина у Семберији, представљена је у средишњем дијелу грба Општине. Манастирски комплекс је смјештен на мајевичком побрђу, на око 18 километара југозападно од града Бијељине, према општинама Угљевик и Зворник. Кроз читаву своју историју дијелио је судбину локалног живља и био је духовни и културни центар српског народа ове регије.
Настанак – предање и чињенице
Манастир Тавна се први пут помиње 1548. године, али се постанак манастира крије у сјенкама даље прошлости, прије трагичног падања српског народа у турско ропство.
Народно предање, не без основа, везује оснивање манастира за вријеме Немањића, односно за вријеме краља Драгутина који је управљао овим крајевима од 1281. до 1316. године и био познат као „Сремски Краљ“. Троношки и Пећки љетопис говоре да су га подигли Драгутинови синови Владислав и Урошиц. За градњу цркве везана је легенда о чудесном пресељењу по којој је градња цркве почела на Почивалима (отуда и име краја) удаљеним око 2,5 километара од садашње локације манастира. По предању, све оно што би се дању саградило, чудесно би преко ноћи прелазило на мјесто гдје се манастир сада налази.
По народном предању, манастир је пострадао још 1461. године, приликом турског освајања овог краја и био је пуст све до прве обнове, вјероватно у исто вријеме кад су обновљене цркве сусједних манастира Озрен, Липље, Возућа и Гостовић, на које црква манастира Тавна подсјећа по стилу градње, а са црквом у манастиру Троноша је скоро истовјетна. Све ове цркве су обновљене средином 16. вијека, на темељима старијих цркава, па не може бити сумње да је и садашња манастирска црква у Тавни, посвећена Светом Тројству, обновљена у исто вријеме, упоредо са обновом српске Патријаршије под патријархом Макаријем и уз подршку великог везира Мехмед-паше Соколовића.
Народно предање прву обнову приписује Старини Новаку, хајдучком харамбаши из друге половине XVI вијека и његовом брату Радивоју. Занимљиво, недалеко од манастира, напун сат хода, налази се и чувена Новакова пећина у селу Крћина. Манастирска црква била је живописана фрескама вјероватно почетком XVII вијека, o чему свједоче скромни остаци фресака који подсјећају на фреске манастира Житомислића и Озрена, сликане у 1608/09. године.
Турски период – вријеме страдања и обнова
За турску владавину везан везан је и први писани помен Тавне – у пореским дефтерима из 1533. и 1548. године, а од тада се помиње искључиво као манастир. Уз кратак прекид, у вријеме владавине Мехмед-паше, турску владавину су обиљежила велика страдања и пљачке манастира, манастирских братстава, као и народа око манастира, али и упорне обнове.
Кад је у Србији 1804. године букнуо Карађорђев устанак, многи становници овог краја су се придружили браћи у Србији или су се одметнули у хајдуке и тако штитили народ од турског насиља. 1807. године манастир Тавна је запосјео харачлија Китовница и одатле отимао висок порез и терорисао народ овог краја. Немајући избора, једна хајдучка чета je напала на манастир и побила све харачлије на челу са Китовницом. На то су Турци из околних села одговорили пљачкањем и паљењем манастира, а монаси су растјерани.
Игуман Тавне се вратио тек послије поновног ослобођења Србије 1814. године и обновио манастир и живот у њему. Неимар је био Тома Милосављевић.
Међутим, већ 1821. Турци су поново опљачкали манастир, али тада калуђери нису напуштали манастир и одмах су приступили његовој обнови.
Ново страдање манастир је претрпио за вријеме босанско-херцеговачког устанка (1874/75.) када се у манастир склонила једна чета устаника са бројним рањеницима. Дознавши за то, Турци су напали манастир и посјекли све затечене рањенике и игумана Јосифа, а манастир опљачкали.
Упркос страдањима, манастир Тавна је током XVIII и XIX вијека био врло значајно просвјетно средиште у ком су се младићи образовали за свештенички позив и то је остао све до оснивања Богословије у Београду.
Аустро-угарски период – предвечерје слободе
Манастир је од покоља 1875. године, па све до доласка аустријске управе у БиХ, остао пуст.
Вријеме до I свјетског рата је вријеме брзе обнове и тада је манастир поново постао средиште црквено-народног просвјећивања. Крајем 19. вијека манастирско братство прима сирочад на издржавање, а од 1907. године манастир је о свом трошку издржавао српску основну школу.
У Првом свјетском рату манастир је поштеђен од већих страдања.

Краљевина Југославија – слобода и препород
Између два рата, након десетогодишње стагнације, на чело манастира долази архимандрит Данило Билбија, велики градитељ и визионар, до данас поштован у овом крају. Под његовом управом, манастир Тавна и цијели околни крај доживљавају препород. Тридесетих година у Тавни су одржана и два велика сабора Православне хришћанске заједнице за цијелу Патријаршију.
Други свјетски рат – ново уништење
Други свјетски рат је донио највеће разарање манастиру. Усташе су у јулу 1941. године један дио монаха побили, а остале протјерали. Манастир је неколико пута бомбардован, а 1943., када се овдје склонила партизанска болница, усташе су спалиле манастир. Тада је потпуно уништена и библиотека са свим старим списима, али је донекле сачувана црква.
Послије 1945. године – вријеме тешкоћа и васкрсења
После рата Тавна је личила на згариште и калуђери су је напустили. Нова власт је одузела манстирска имања и било је веома тешко обновити манастир. Тек 1954. године, када је из Жиче овдје дошла игуманија Јустина Керкезовић са неколико монахиња, манастир је обновљен и тада је постао женски манастир.
Под управом мати Јустине, уз све тешкоће, манастир доживљава процват који се наставља и после настанка Републике Српске. Данас је Тавна један од најпоштованијих и најпосјећенијих манастира у Републици Српској.
ВАЖНИ ДАТУМИ:
Крсна слава Манастира Тавна - Силазак Светог Духа - Педесетница - Тројице
Велики народни сабор: Успеније Пресвете Богородице (Велика Госпојина) - 28. август
КАКО СТИЋИ?
Када се из Бијељине крене магистралним путем према Зворнику, на 25. километру, у селу Главичицама, одваја се асфалтни пут који 5-6 километара на запад води до манастира Тавна са црквом Свете Тројице.
ЛИНК:
www.manastirtavna.rs.sr