Смјештена на ушћу Дрине у Саву и на тромеђи три земље, на раскршћу важних путева, Семберија личи на прострт народни ћилим изаткан најфинијим материјалом на којем се преплићу плодне њиве и повртњаци, ливаде и шумарци, воде и брежуљци, живописна села и град Бијељина, остаци богате прошлости и савремени живот...

Захваљујући традиционалном гостопримству Сембераца, све квалитетнијој понуди у областима вјерског, ловног, риболовног, бањског, транзитног, сајамског и етно-туризма, траговима богате историје и положају на раскршћу важних путних праваца, општина Бијељина је постала привлачна туристичка дестинација коју посјећује све више домаћих и страних туриста. Семберци све више постају свјесни туристичких могућности свог завичаја и улажу значајна средства у развој ове привредне гране. 

ВЈЕРСКИ ТУРИЗАМ

У Семберији постоји неколико познатих вјерских објеката који привлаче бројне туристе.

Најстарији сакрални центар и, уједно, најстарија грађевина у општини Бијељина је Манастир Тавна са црквом Свете Тројице, грађен вјероватно почетком 14. вијека. Претпоставља се да је задужбина Владислава и Урошица, синова краља Драгутина Немањића. Mного пута је разаран, али је сваки пут васкрсавао још љепши. Манастирски комплекс је смјештен на мајевичком побрђу, на око 18 километара југозападно од града Бијељине, према општинама Угљевик и Зворник. До Манастира се долази магистралним путем од Бијељине према Зворнику, од ког се на 25. километру од Бијељине, у селу Главичицама, одваја асфалтни пут којим се после 5-6 километара стиже до Манастира.
 

Од семберских манастира и цркава пажњу привлачи и манастир Светог Архангела Гаврила у Горњем Драгаљевцу с почетка 20. вијека са звонима изливеним у Темишвару и надалеко чувеним по акустичности. У Бијељини је чувена црква Светог Ђорђа у Бијељини из 1872. године, а позната је и црква у Броцу из 1884. године, посвећена Светом Архангелу Михајлу. Црква у Броцу је једна од ријетких српских православних цркава са два торња у цијелом региону.
 

У новије вријеме у граду Бијељини и околини је изграђено неколико манастира. У центру Бијељине је манастир Светог Василија Острошког у којем је сједиште Епархије зворничко-тузланске. У Етно-селу „Станишићи“ је саграђен манастир Светог Оца Николе, вјерна реплика манастира Куманице у долини Лима у Србији. Иконостас и иконе у манастирској цркви рађени су по узору на манастир Ловницу код Шековића које је у шеснаестом вијеку радио чувени пећки монах Лонгин. У току је изградња манастира Свете Петке у градском насељу „Пет језера“ чија црква је у карактеристичном руском стилу, а куполе прекривене златом.

У центру Бијељине је и Атик-џамија, за коју се претпоставља да је задужбина султана Сулејмана Величанственог. Атик-џамија је обновљена након 2000. године.

 

СВЈЕДОЧАНСТВА ПРОШЛОСТИ

Богати археолошки налази свједоче да је простор Семберије у континуитету насељен још од времена праисторије. У 1. вијеку нове ере данашња Семберија постаје дио римске провинције Паноније, а са великом сеобом народа, овај простор насељавају Јужни Словени. У средњем вијеку за плодну семберску равницу су се борили владари Србије, Угарске и Босне, након којих су ове крајеве освојили Турци и, након њих, Аустро-Угари.
 

Сваки од ових господара је оставио своје наслеђе о којем се стара Музеј Семберије смјештен у згради познатој и по називу „Конак“ на Градском тргу, једној од двије најстарије грађевине у Бијељини. У сталној археолошкој поставци Музеја Семберије највише пажње привлаче налази из праисторије, римски камени споменици и значајна колекција споменика са ћириличним натписима. Етнолошки дио сталне изложбене поставке приказује прошлост градског и сеоског живота у Семберији. Поред сталне поставке, у Музеју се организују бројне и разноврсне тематске изложбе.

Музеј Семберије традиционално учествује у свјетској манифестацији „Ноћ музеја“, за шта је добио и признање од Министарства културе Француске Републике.

КУЛТУРA И ЗАБАВА

Бијељина убрзано израста у модеран град у којем ново све више замјењује старо. Ипак, у Бијељинци љубомороно чувају неколико старих грађевина које представљају праве архитектонске и културне бисере. Међу њима се издвајају зграде Музеја Семберије, цркве Светог Ђорђа, Општине Бијељина, Павловић банке, Атик џамије и Основне школе „Свети Сава“, а градски парк у центру града, подигнут прије више од 100 године, један је од највећих у Републици Српској и БиХ. Бијељинци су поносни и на Градску галерију „Миленко Атанацковић“ која приређује бројне изложбе домаћих и страних аутора, а у центру града се налази и Библиотека „Филип Вишњић“, прва у социјалистичкој БиХ која је смјештена у згради намјенски зиданој за потребе библиотеке.
 

Бројне културне манифестације се одржавају током цијеле године и успијевају да задовоље разноврсне културне укусе публике - најбројније су током "Пантелинских дана", почетком августа, посвећених заштитнику града и општине Бијељина Светом Пантелејмону, а пажњу привлаче и Bijeljina Dance Festival, позоришни фестивал Дани комедије и Мајске музичке свечаности у првој половини године, као и Вишњићеви дани који се одржавају у новембру и посвећени су сјећању на једног од највећих гуслара 19. вијека Филипа Вишњића. Редовно се одржавају и биоскопске и позоришне представе, у извођењу бијељинских глумаца или гостовање глумаца из позоришта у региону.

Тренутно се у центру Бијељине гради нови Центар за културу у чијем саставу ће бити биоскоп, позориште и галерија, а са његовом изградњом биће заокружена културна цјелина у Бијељини.

Неизоставан дио културне понуде Бијељине је и "BH Beer Fest" - музичка манифестација која постепено постаје традиционална и на којем наступају неке од највећих музичких звијезда некадашње Југославије. Добра музика и пиво на Фестивалу у Бијељину привлачи хиљаде љубитеља модерног рок, поп и електронског звука из Републике Српске и земаља региона.

КАФАНЕ, КЛУБОВИ, ДИСКОТЕКЕ... – МЈЕСТА СУСРЕТА И ЗАБАВЕ

Постоји култно мјесто балканског начина живота, мјесто које је у исто вријеме:

- најутицајнији медиј, јачи од телевизије, радија и интернета заједно – мјесто за размјењивање свих врста (дез)информација,
- алтернатива дому – мјесто у којем се често борави дуже него код куће,
- друга канцеларија – мјесто на којем се склапа највећи дио пословних договора,
- фудбалски савез у сијенци – мјесто гдје се састављају фудбалске репрезентације и разрађују стратегије за освајање Лиге шампиона.

То мјесто се једноставно зове КАФАНА!

У Бијељини постоји много кафана, али треба имати у виду да су се неке „покондириле“ и прозвале се ресторанима, постоје и помодарке које себе виде као кафиће и клубове, а да су бијељинске кафане космполитског духа као, уосталом, и сами Бијељинци, говори чињеница да у друштву наших кафана одавно има и досељеника са британских острва и из Италије – пабова и пицерија.
Сваки Бијељинац (а и Бијељинка!) који држи до себе има кафану, или више њих, коју назива својом (иако у највећем броју случајева није њен власник). Многи чак тврде да, у ствари, свака кафана има своје Бијељинце и њихове госте са стране, као што је и ред у једном гостопримљивом граду.

У зависности од музике коју највише воле, амбијента или друштва за које знају да ће их дочекати у кафани, бијељински домаћини неће пропустити да госта из другог града одведу најприје у неку од кафана на Градском тргу, на примјер у "Градску кафану-посластичарницу", "Ом кафе" или "Азуро"... Млађи Бијељинци и њихови гости ће наставити провод у неком од бројних кафића, пабова или пицерија у центру Бијељине у којима се углавном одржава жива свирка, а искуснији боеми ће угоститељски обилазак Бијељине наставити у неком од одличних ресторана, као што су "Ловац" или "Градска пивница" у Бијељини, "Обала" и "Дринска Ружа" на Дрини или у Етно-селу, мада су омиљене и кафане са интимнијом атмосфером. Омладинци не пропуштају прилику да уживају у добром проводу и у познатим клубовима и дискотекама међу којима су најомиљнији "?", "Фабрика", "Лондон", "Соба", "Империо", "XXL"... У ситне ноћне сате највећа гужва је пред роштиљницама из којих се шири заводљиви мирис ћевапа и пљескавица.
 

Посебна напомена за госте који први пут долазе у Бијељину – важан дио локалних обичаја је ритуал „плаћања рачуна“. Домаћини никада неће дозволити госту плати пиће или храну. Истина, препирање око тога ко ће да плати рачун је неизоставан дио доказивања правог пријатељства, али гости би требало да знају да је то узалудан посао и да је питање части да домаћин плати рачун.
И, не заборавите: приликом наздрављања (што чешће – то боље!), пријатељи погледају једни другима у очи (уз благо подизање обрва), куцну се чашама и уз осмјех кажу: ЖИВЈЕЛИ!

БАЊСКО-ЗДРАВСТВЕНИ ТУРИЗАМ

Бања Дворови, један од знакова препознавања Семберије, удаљена је шест километара од Бијељине. Љековита бањска термоминерална вода откривена је 1957. године на 1.345 метара дубине, приликом бушења тла у потрази за нафтом. Предузимљиви Семберци су одмах увидјели потенцијал за оснивање бањског љечилишта које је прерасло у једну од најпознатијих бања у тадашњој СР БиХ. Вода је по физичко-хемијским својствима олигоминерална, натријумско-калцијумско-хидро-карбонатно-хлоридног састава и температуре 75°С на површини, а њена Ph вриједност је 7,2 (алкална).
Већ 1968. године у Дворовима је изграђен олимпијски базен, а у међувремену су изграђена два дјечија и један базен средње величине на којим освјежење у врелим љетним данима проналази и више од четири хиљаде купача.

Данас се у савремено опремљеном бањском медицинском блоку љековитом водом и уз надзор врхунских стручњака, успјешно лијече сви облици реуматских обољења, хроничне гинеколошке болести, рехабилитациона посттрауматска стања екстремитета, псоријаза, неки облици екцема, дијабетес, благе неурозе и хронични гастритис. Поред терапије минералном водом, у Бањи Дворови се примјењују и акупунктура, све врсте масажа и инхалације.

Поред медицинског блока и неколико базена, у Бањи Дворови гостима на располагању стоје хотел „Свети Стефан“ (са 42 двокреветне и трокреветне собе и два апартмана), ресторан „Извор“ са 400 мјеста и спортски терени за рукомет, одбојку, кошарку, фудбал, тенис... идеални за активни одмор. Базени се пуне љековитом водом, која се, затим, хлади до температуре погодне за купање. Око бањског комплекса подигнут је простран парк.

	ОЖИВЉЕНА ТРАДИЦИЈА У новије вријеме Семберци и гости Семберије су препознали потребу човјека да спас од негативних последица модерног начина живота, бар привремено, потраже у оазама традиције у којима се његују помало заборављене вриједности мирног живота, здраве хране, природних звукова и мириса... Етно-село Станишић и ресторан „Ловац“ у центру Бијељине су примјери успјешног споја традиције, одличне локалне и међународне кухиње, као и врхунске услуге. Потврда квалитета њиховог рада су бројна домаћа и страна признања. Етно-село „Станишићи“ расте од 2003. године и чине га свјетовна и духовна цјелина. У свјетовном дијелу су Хотел „Пирг“ рангиран са пет звјездица (реплика хиландарског пирга Светог Саве), ресторан и бројне аутентичне сеоске брвнаре пренесене из планинских дијелова БиХ. У овом својеврсном музеју на отвореном представљен је некадашњи начин живота становника планинских села. Свјетовни и духовни дио Етно-села повезује камени мост, реплика Козје ћуприје у Сарајеву, изграђен преко једног од два језера. Духовним дијелом, углавном изграђеном од камена, доминира Манастир Светог Оца Николе, чија је црква реплика цркве манастира Куманице у долини Лима. Поред манастира је Крстионица, изграђена по угледу на једну православну црквицу на Аљасци, а ту је и камени амфитеатар за културне манифестације на отвореном. Најновије атракције у „Станишићима“ су мини-жељезница и кафе-ресторан „Елас“ изграђен у грчком стилу. Ресторан „Ловац“ је, захваљујући врхунској кухињи и здравој храни, простору оплемењеним патином протеклог времена и свирком тамбураша, постао добро познат много даље од граница општине Бијељина. Квалитет услуге је препознат на бројним сајмовима туризма у региону са којих се ресторан „Ловац“ редовно враћа окићен признањима. Поред ресторана у центру Бијељине, „Ловац“ љубитељима добре хране и сеоског мира нуди оазу мириса, укуса и традиције у задрузи у селу Модран. Ресторан „Дринска ружа“, на обали Дрине, у близини Павловића моста, још је један од простора у којем посјетиоци имају утисак да су се отиснули у неко друго вријеме. Одлична храна, близина ријеке, мини зоолошки врт, лијепо осмишљен екстеријер са бројним фонтанама, поточићима и детаљима из народног живота овог краја, чине боравак у „Дринској ружи“ пријатним искуством.

ОАЗЕ ОЧУВАНЕ ПРИРОДЕ Мочварно подручје Громижељ на сјеверу општине Бијељина постало је познато недавно, када је у његовим водама откривена реликтна врста рибе Umbra krameri (мргуда). Ова ријетка рибља врста је откривена на свега неколико подручја у Европи. Стручњаци су одушевљени бројношћу ове врсте рибе у Громижељу и истичу да је то једно од најгушће насељених станишта Umbrе krameri уопште. Поред врсте Umbra krameri Громижељ је станиште бројних биљних и животињских врста са црвене листе угрожених врста, од којих неке потичу из времена Панонског мора. У плану је да ово подручје буде проглашено за заштићено и да се створе садржаји који ће туристима омогућити упознавање са овим природним бисером Семберије. Благо побрђе Мајевице које се наслања на семберску равницу, даје идеалне услове за трекинг туризам, а Планинарско еколошко друштво „Мајевица“ редовно организује пјешачке излете по овом крају током којих се увијек изнова откривају природни бисери као што су водопад Скакавац, Шупља стијена или Новакова пећина. Ово друштво, са сједиштем у Бијељини, у селу Тавна, поред истоимене рјечице, има малу базу коју користи да угости традиционални камп који се одржава почетком августа сваке године. Обале ријека Саве и Дрине су постале омиљена стјецишта Сембераца и њихових гостију. Дуж обала су изграђена читава лијепо уређена викенд-насеља, а у Амајлијама и Броцу су плаже ове двије ријеке погодне за купање. Августа сваке године на Дрини се одржава Дринска регата која привлачи стотине заљубљеника у природу и ријеку Дрину из читавог региона.

ЛОВНИ И РИБОЛОВНИ ТУРИЗАМ

Риболов има дугу традицију на овим просторима. Поред двије велике ријеке, Саве и Дрине, Семберија располаже са још неколико ријечних токова, као и бројним језерима, углавном насталим експлоатацијом шљунка.
 

Двије највеће семберске ријеке су богате рибом, нарочито ушће Дрине у Саву. Најбројније рибље врсте су шаран, сом, штука, амур, мрена, гргеч, смуђ, шкобаљ, носар... Висок квалитет воде и повољни климатски услови Семберије, као и богатство природне хране пружају могућност за улов капиталних примјерака што привлачи многобројне риболовце.

Ипак, највећи риболовни туристички потенцијал Општине су вјештачка језера обрасла трском и другим растињем у којима, станиште налазе бројне врсте рибе.

Крајем јуна сваке године, на локалитету „Пет језера“, у истоименом предграђу Бијељине, одржава се „Златни котлић Семберије“ - такмичење у спремању рибље чорбе које сваке године окупља све више такмичара и посјетилаца из Републике Српске, Србије, Хрватске, Федерације БиХ...

Ловиште „Бијељина I“ је установљено још 1919. године. Ловиште се простире на већем дијелу Општине и, од самог оснивања, њиме газдује Ловачко удружење „Семберија“ које данас броји око 800 чланова.

Ловиште је богато разноврсном дивљачи, али доминирају зец, срна, фазан и лисица. Повремено се појављују и друге животињске врсте, у првом реду перната дивљач, најчешће у вријеме миграција (препелица, грлица, дивља патка), а недавно су одстријељени и први примјерци шакала.

ЛУ „Семберија“ организује комерцијални лов на фазана, тзв. излијетање фазана пред пушку, а учесници су најчешће инострани ловци.

Традиционално, сваког септембра се организује „Сабор ловаца“ када ловци, поред дружења, показују спретност, снагу и издржљивост у гађању глинених голубова, натезању конопца, спремању ловачких специјалитета...

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Туристичка понуда Бијељине и Семберије је богата и бројним културним, спортским, духовним и забавним манифестацијама. Међу њима се издвајају оне које су постале традиционалне:

1. „Знањем, пјесмом и игром кроз Семберију“ (јануар – март)
   Једна од најмасовнијих културних манифестација у општини Бијељина којом се афирмишу народно стваралаштво, народни спортови, развија такмичарски дух међу младима, културно-умјетнички аматеризам и ставралаштво и успоставља континуитет културног живота у селима.
    
2. „Bijeljina dance festival” (март/април)
   Организатор је Плесни клуб „101“; у оквиру Фестивала се одржава и “Open cup” такмичење у модерним плесовима.
    
3. Сајам туризма и гастрокултуре (прољеће)
    
4. Позоришни фестивал „Дани комедије“ (прољеће)
    
5. „Мајске музичке свечаности“ (мај)
   Организатор међународне музичке манифестације је Српско пјевачко друштво „Србадија“ које је обновило свој рад 1992. године и за кратко вријеме освојило прегршт највиших признања на домаћм и међународним хорским такмичењима
    
6. BH Beer Fest (почетак јула)
   Вишедневни фестивал пива и поп, рок и електронске музике
    
7. .„Златни котлић Семберије“ (крај јуна)
    
8. „Пантелински дани“ (почетак августа)
   Свечаности поводом обиљежавања Славе града и општине Бијељина,  Дана Светог Пантелејмона су најзначајнија манифестација на простору општине Бијељина. Свечаности трају од 2. до 9. августа. Програм „Пантелинских дана“ чине различите културне, духовне и спортске манифесације, а поред бројних концерата, изложби, књижевних вечери, разних такмичења, као традиционални су се усталили:
   
   „Дринска регата“
   Међународни фестивал фолклора „Ритам Европе“
   Мото-фест „Дани грмљавине“
   Планинарски куп „Тавна“
   „Сабор ловаца“
   Пантелински вашар
    
9. „Међународни сајам пољопривреде“ (септембар)
    
10. Сабор ловаца Републике Српске (септембар)
     
11. „Вишњићеви дани“ (новембар)
    Културна манифестација посвећена народном пјеснику и гуслару Филипу Вишњићу, који је рођен и живио у Семберији. Организује се у сарадњи са општинама Шид и Угљевик за које је везан живот српског Хомера, а Вишњићеви дани су испуњени низом књижевних вечери, изложби, надметањима у говорништву, концертима изворне музике...
     

КОРИСНИ ЛИНКОВИ И КОНТАКТИ

 

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ БИЈЕЉИНА

Трг краља Петра I Карађорђевића 9
76 300 Бијељина,
Република Српска, БиХ

Телефон: +387 55 224 511
Телефон/факс: + 387 55 224 510

http://www.bijeljinaturizam.org

Манастир Тавна
http://www.manastirtavna.rs.sr

Планинарско-еколошко друштво "Мајевица"
http://www.pedmajevica.com

Ловачко удружење "Семберија"
http://www.lusemberija.com

СМЈЕШТАЈНИ И УГОСТИТЕЉСКИ КАПАЦИТЕТИ:

Бања Дворови
Дворови бб

Телефони: +387 (0) 55 350 562 (централа), +387 (0)55 350 502 (хотел "Свети Стефан")end_of_the_skype_highlighting
http://www.banjadvorovi.com

 

Етно-село "Станишићи"
Павловића пут бб

Телефони: +387 (0)55 350 306 (хотел "Пирг" и апартмаско насеље), +387(0)66 902 712 (ресторан), +387 (0)65 513 738 (информације)
http://www.etno-selo.com

 

Хотел "Дрина"
Кнеза Милоша 1, Бијељина

Телефони: +387 (0)55 204 216 (рецепција), +387 (0) 55 223 480 (управа)     
http://www.hoteldrina.net

Хотел "Шицо"
Патријарха Павла 3, Бијељина

Телефон: +387 (0)55 210 952
http://www.hotel-sico.com/

 

Ресторан "Ловац"
Меше Селимовића 15, Бијељина

Телефони: +387 (0)55 209 050, +387 (0)65 925 370
http://www.restoranlovac.com

 

Ресторан "Дринска ружа"
Дрина бб, Попови 2

Телефони: +387 (0)55 483 300 (ресторан), +387 (0)55 483 311 (управа)
http://www.drinskaruza.com

У промоцији туристичке понуде Семберије и Бијељине значајну улогу имају и туристичке агенције:
 

1. „Јешотурс“ д.о.о.

Адреса: Нушићева 34, Бијељина
Телефон: +387 (0)55 203 989, факс: +387 (0)55 210 440
www.jesoturs.info
 

2. „Geatours“ д.о.о.

Адреса: Милоша Црњанског 1/II, Бијељина
Телефон: +387 (0)55 211 025, факс: +387 (0)55 211 026
www.geatours.ba
 

3. „Bobartours“ д.о.о.

Адреса: Николе Тесле 19, Бијељина
Тел: +387 (0)55 202 080, факс: +387 (0)55 202 983
www.bobartours.com

4. „Динамиктурс“ д.о.о.

Адреса: Тржни центар Емпориум, Бијељина
Телефон: +387 (0)55 221 700, факс: +387 (0)55 221 701
www.dinamikturs.com

5. „Happy travel“д.о.о.

Адреса: Меше Селимовића 23А, Бијељина
Телефон: +387 (0)55 227 310, факс: +387 (0)55 227 310
www.happytravelbn.com

6. „Семберија транспорт“ д.о.о.

Адреса: Меше Селимовића бб, Бијељина
Телефон: +387 (0)55 201 126,  факс: +387 (0)55 212 411
www.semberijatransport.net