Члан 79.
Непосредно учешће
Грађанима Општине се обезбјеђује право на непосредно учешће у вршењу послова из надлежности Општине, у складу са законом, овим Статутом и другим актима Општине.
Органи Општине у свом дјеловању подстичу разноврсне методе унапређивања комуникације са грађанима и сагледавања ефеката одлука које доносе, предузимају мјере ради препознавања заједничких интереса већине грађана и интереса специфичних група и подстичу учешће грађана у различитим облицима њиховог непосредног учешћа у одлучивању о пословима из надлежности Општине односно мјесних заједница.
Члан 80.
Одлучивање
Непосредно учествујући у локалној самоуправи грађани одлучују о пословима утврђеним законом и овим Статутом, о подношењу иницијатива или предлога из надлежности Општине у складу са законом, овим Статутом и другим актима Општине.
Члан 81.
Грађанске иницијативе
Грађани Општине покрећу иницијативе о питањима утврђеним законом и овим Статутом.
Грађанска иницијатива се подноси у писаном облику и мора садржавати најмање 500 потписа бирача са подручја Општине и садржавати конкретно питање из надлежности Општине, са потребним образложењем чије рјешавање грађани иницирају.
О иницијативи поднесеној у складу са претходним ставом овог члана Скупштина општине расправља најкасније у року од 60 дана од дана подношења иницијативе и грађане обавјештава о својој одлуци.
Члан 82.
Јавне расправе
Органи Општине обезбјеђују јавну расправу о нацрту Статута општине, нацрту Одлуке о буџету, о нацртима прописа из области просторног уређења у складу са законом, о нацрту плана/стратегије развоја Општине као и о другим питањима за које надлежни орган Општине одлучи да се проведе јавна расправа.
Поступак провођења јавне расправе уређује се Пословником Скупштине општине и другим актима које доноси орган Општине који организује јавну расправу.
Члан 83.
Облици непосредног учешћа
Грађани непосредно учествују у локалној самоуправи, у складу са законом, овим Статутом и актима Општине путем:
- референдума,
- збора грађана,
- грађанске иницијативе,
- мјесне заједнице,
- панела грађана,
- "сати грађана" у Скупштини општине и
- другим облицима који нису законом забрањени.
Члан 84.
Референдум
Скупштина општине може одлучити да распише референдум ради непосредног изјашњавања грађана по сваком питању из своје надлежности.
Предлог за расписивање општинског референдума може поднијети Начелник општине, најмање 1/3 одборника у Скупштини општине или најмање хиљаду бирача са подручја Општине.
О питањима која захтијевају непосредно лично учешће грађана и када то захтијева општи интерес у Општини, одлучује се референдумом.
Члан 85.
Одлучивање на референдуму
Одлука на референдуму сматра се донесеном ако се за њу изјасни већина од укупног броја уписаних бирача.
Поступак изјашњавања грађана на референдуму обавља се у складу са законом и посебном одлуком коју доноси Скупштина општине.
Одлука донесена на референдуму је обавезна, а објављује се у "Службеном гласнику општине Бијељина"
Члан 86.
Збор грађана
На зборовима грађана, поред питања утврђених законом, грађани одлучују о усвајању Статута мјесне заједнице, о покретању иницијативе за образовање, спајање, припајање и раздвајање мјесних заједница или њихових дијелова, о избору савјета мјесне заједнице као и о другим питањима које грађани сами утврде Статутом мјесне заједнице и другим актима, у складу са овим Статутом и одлуком Скупштине општине.
Збор грађана може се одржати за подручје или дио подручја мјесне заједнице, насеља или насељеног мјеста.
Збор грађана може се одржати и пуноважно одлучивати уколико збору грађана присуствује најмање једна десетина бирача са подручја за које је сазван збор грађана.
Мјесна заједница
Члан 87.
Задовољавање заједничких потреба грађана
У мјесној заједници грађани могу задовољавати заједничке потребе и интересе у областима уређења насеља, становања, комуналних дјелатности, здравствене и социјалне заштите, образовања и васпитања, културе, физичке културе, техничке културе, заштите и унапређивања животне средине, цивилне заштите, као и другим областима сами утврде Статутом мјесне заједнице, у складу са овим Статутом и актима Општине.
Члан 88.
Финансирање и обављање административних послова
Послови из дјелокруга рада мјесне заједнице финансирају се из буџета Општине, мјесног самодоприноса, средстава које грађани сами прикупе у складу са прописима, из поклона и из других извора, у складу са законом и овим Статутом.
Општина може уступити мјесној заједници дио прихода Општине, у складу са законом као и плановима и програмима развоја Општине односно мјесне заједнице, у складу са критеријумима утврђеним у посебној одлуци.
У финансирању послова из надлежности мјесне заједнице учествује Општина, у складу са посебном одлуком коју доноси Скупштина општине.
Административне и стручне послове за мјесне заједнице обавља општинска административна служба.
Члан 89.
Оснивање и промјена подручја мјесне заједнице
Мјесне заједнице оснива Скупштина општине посебном одлуком, у складу са законом и овим Статутом.
Мјесна заједница има својство правног лица.
Мјесна заједница се оснива за дио једног, једно или више насељених мјеста која чине територијалну и економску цјелину за задовољење потреба становништва у мјесној заједници.
Приликом образовања, односно издвајања, раздвајања, припајања и спајања мјесне заједнице или промјене подручја, подручје мјесне заједнице усклађује се са подручјима
насеља и насељених мјеста.
Дио подручја једне мјесне заједнице може се припојити подручју друге мјесне заједнице, уколико се ове промјене врше у оквиру истог насеља.
Насеље са подручја мјесне заједнице може се припојити подручју друге мјесне заједнице, уколико се промјене врше у оквиру истог насељеног мјеста.
Члан 90.
Статут мјесне заједнице
Мјесна заједница има свој Статут.
Статутом мјесне заједнице се у складу са законом, овим Статутом и другим актима Општине уређују питања од значаја за послове, рад, организацију, финансирање мјесне заједнице и начин непосредног учешћа грађана у вршењу послова мјесне заједнице.
Члан 91.
Савјет мјесне заједнице
Мјесна заједница има Савјет који броји најмање пет а највише једанаест чланова.
Статутом мјесне заједнице уређује се број чланова Савјета мјесне заједнице у зависности од броја бирача мјесне заједнице и величине подручја мјесне заједнице.
Члан 92.
Избор Савјета мјесне заједнице
Чланове Савјета мјесне заједнице бирају бирачи који имају пребивалиште на подручју мјесне заједнице, непосредно на збору грађана, тајним гласањем.
У Савјет мјесне заједнице бира се најмање 1/3 чланова из реда мање заступљеног пола.
Састав савјета мјесне заједнице треба да одражава националну и етничку структуру становништва на подручју мјесне заједнице, у складу са статутом мјесне заједнице.
Савјет мјесне заједнице бира предсједника Савјета мјесне заједнице.
Поступак избора Савјета мјесне заједнице обезбјеђује Општинска изборна комисија, у складу са законом, овим Статутом и посебном одлуком Скупштине општине.
Члан 93.
Мандат
Савјет мјесне заједнице бира се на период од четири године.
Члан 94.
Питање повјерења Савјета мјесне заједнице
Грађани мјесне заједнице могу поставити питање повјерења Савјета мјесне заједнице.
Иницијативу за питање повјерења Савјету мјесне заједнице може покренути 10% бирача уписаних у бирачки списак мјесне заједнице.
Поступак гласања о повјерењу Савјета мјесне заједнице уређује се посебном одлуком Скупштине општине.
Члан 95.
Допунски и превремени избори
У случају опозива или разрјешења предсједника или чланова Савјета мјесне заједнице организују се допунски избори, а у случају да је разријешен Савјет мјесне заједнице организују се превремени избори, у складу са овим Статутом и посебном одлуком Скупштине општине.
Члан 96.
Распуштање Савјета мјесне заједнице
У случајевима неизвршавања послова из надлежности мјесне заједнице, Савјет мјесне заједнице може бити распуштен.
Одлуку о распуштању Савјета мјесне заједнице доноси Скупштина општине, у складу са овим Статутом и посебном одлуком Скупштине општине.
Члан 97.
Додатно уређивање
Начин образовања, послови, организација, избор Савјета мјесне заједнице, начин финансирања и друга питања од значаја за рад мјесних заједница уређује Скупштина општине посебном одлуком.
