Праисторија и антика
На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забележени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намене са представом 'Подунавских коњаника'.
Стари Словени
Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обе стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између VII и XII века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља где су начи преци у ВИИИ веку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно сведочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово време насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила целу равницу пре него што је настала Бијељина
Средњи век
Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У 'Љетопису попа Дукљанина' спомиње се једна победа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара 'у равници Белина'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.
Бијељина је као ретко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. По попису Зворничког санџака 1533. у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села : Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најтарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.
Национално буђење
Сточна пијаца - рад М. Атанацковића
|
Срби овог краја су искрено подржали Карађорђев устанак и величанствено буђење српског народа, али ослобођење није успело, и Срби бијељинског краја били су страховито десетковани и нису били у стању да узму знатније учешће у великом покушају ослобођења Срба у БиХ 1875 - 1878. Ова тешка времена изнедрила су и двојицу најзнаменитијих људи овог краја : Кнеза Иву од Семберије (1760 - 1840) као најизразитијег српског добротвора, симбола српске племнитости, и Филипа Вишњића (1767 - 1834), најпознатијег српског гуслара.
Разгледница Бијељине из прве половине XX века |
Бијељина је, захваљујући природном богатству, по попису из 1864. била највећи град санџака са 6074 становника, док је Тузла имала 5264. Због антисрпске политике Аустроугарске и социјалистичке Југославије Бијељина је заостајала у развоју као типично српски крај, тако да је Тузла 1991. имала двоструко више становника од Бијељине.
|
Подсекције
Филип Вишњић
